U građevinarstvu trećina radnika ilegalci

Bez autora

Aug 10 2022

Na Moravskom koridoru trenutno radi oko 3.000 ljudi, a kada bi se sabrali svi angažovani na auto-putevima i velikim projektima u Srbiji, takvih je desetine hiljada. To ipak nije dovoljno, primetio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavivši da će Srbija baš zato što nema dovoljno domaće radne snage morati da „uvozi” ljude, iz recimo Bangladeša, sa kojim se trenutno prave međuvladini dogovori o davanju dugotrajnih radnih dozvola za rad tih stranih radnika u našoj zemlji.

Šta mogu da očekuju radnici kad dođu u Srbiju? Kakav status inače imaju zaposleni u građevinskom sektoru, koliko zarađuju, pitanja su koja su ovih dana posebno interesantna sindikatima, budući da je nedavno u Srbiji obeležen Dan građevinara.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije ističu da u tom sektoru privrede mnogo toga mora da se menja.

– Situacija u građevinarstvu i dalje je loša. Granskog kolektivnog ugovora nema, veliki broj radnika radi na crno, zarade su manje od prosečnih, mere zaštite su neadekvatne pa su povrede gotovo svakodnevne, a broj poginulih na radu iz godine u godinu nažalost raste – podsetio je Ljubisav Orbović, predsednik saveza i pozvao Vladu Srbije. On je pozvao resorno ministarstvo i inspekcije da posebno obrate pažnju na radnike u ovom sektoru jer rade u ekstremnim uslovima, uz nezainteresovanost poslodavaca da obezbede valjano radno vreme i zaštitu, angažovanje radnika bez ugovora i prava, za malu dnevnicu, bez neophodne dodatne obuke...

Analize pokazuju da u građevinarstvu trećina angažovanih nije upisana u legalne tokove rada, dok svaki treći radnik samo povremeno ima posla. Kada je reč o inspekciji rada u toku prošle godine ukupno je zatekla 5.261 osobu na radu „na crno”, a najviše takvih građana radilo je kod poslodavaca upravo u građevinarstvu.

Da je problem Srbije to što ima široko crno tržište radne snage koje prolazi nekažnjeno smatra i Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva Srbije.

– Osnovni način za rešavanje ovog gorućeg problema, a od kojeg i država i poslodavci beže, jeste uvođenje granskog kolektivnog ugovora. Na taj način bi svaki radnik koji dođe na teritoriju Srbije imao zagarantovanu zaradu, odnosno cenu radnog sata, i ne bi bilo bitno da li dolazi iz Vijetnama, Kine ili Bangladeša. Drugi problem odnosi se na to što niko u Srbiji od naših građana neće da radi za pedesetak hiljada dinara, pa onda odlazi u svet – napominje on, i podseća da medijalna zarada u Srbiji iznosi oko 56.500 dinara, a baš takvu prima najveći broj radnika u građevinarstvu, što je daleko ispod proseka koji iznosi oko 74.000 dinara.

Da bi se izbegle zloupotrebe radne snage u građevinarstvu postoji predlog uvođenja kataloga pojednostavljenih poslova, da se ne bi dogodilo da neki poslodavac prijavi na sezonski rad armirača ili tesara, ali na mestu pomoćnog radnika, i pored toga što će on ipak raditi svoj posao na gradilištu.

– Time se neće rešiti pitanje rada u sivoj zoni, što je cilj izmene zakona, jer će taj radnik svakako i dalje dobijati novac na ruke, pošto je posao armirača i tesara skuplji, iako će ga poslodavac prijaviti kao da je pomoćni radnik – uveren je Torlaković, ponavljajući da bi trebalo, da bi se takve zloupotrebe zaobišle, da se uredi oblast granskog kolektivnog ugovaranja, jer bi se tek tada tačno znalo koliko je koji radnik plaćen.